Пројекат је трајао од јуна 2025. до маја 2026. године. Скоро годину дана смо се дружили са старим лицима из Дневних центара и клубова Герентолошког центра Београд. Кроз међугенерацијски пројекат показали смо да године нису препрека, већ мост који спаја искуство, мудрост, младост и енергију. Заједно смо реализовали 27 активности. Од тога 14 међугенерацијских радионица, 7 едукативних предавања за стара лица, излет у Ковачицу, учествовање на XI међугенерацијском фестивалу “Океј фест “, 24. Фестивалу стваралаштва старијих под слоганом “Стварам, дакле нисам сам“, хуманитарна акција плетења и хеклања покривки за превремено рођене бебе.

Разговори, заједнички рад, и креативност показали су колико можемо једни другима да пружимо. Ученици су од старијих учила о животу, традицији и стрпљењу, а старији су од ученика добијали искрен осмех, радост и нову енергију. Управо у томе лежи права вредност овог пројекта – у повезивању људи.

Заједно су учили  како да постигну оно што желиме – своје циљеве,  сликали сламом, плели и хеклали, правили наруквице чворовањем, сликали своје снове, учили квилинг технику, уживали у прављењу новогодишњих украса и кићењу јелке, подсетили се уверења и вредности које нас воде кроз живот, цртали фрактале, правили цвеће са лепим мислима и делили једни другима, причали ускршње прице и тражили ускршња јаја, фарбали јаја декупаж техником…заисата су били вредни.

Реченице ученика  које говоре о резултатима нашег пројекта:

–      Најлепше ми је било када смо заједно правили радионице и слушали прице из детињства наших бака и дека..

–      Било ми је лепо јер смо заједно цртали и причали о томе како су се некад играли.

–      Једва сам  чекала нов сусрет.

–      Највише ми се допало што смо сви били весели.

–      Научио сам да пажљивије слушам друге.

–      Сада имам нове пријатеље.

–      Сада више разговарам са баком и деком код куће.

–      Сваки сусрет ми је донео нову радост.

–      Осећао сам се као да смо једна велика породица.

–      Схватила сам да године нису важне за пријатељство.

–      Осећала сам понос што сам део овог пројекта.

–      Било ми је леп што су нас старији стрпљиво учили.

–      Свидело ми се што смо заједно правили успомене.

–      Овај пројекат ћу дуго памтити.

–      Волео бих да пројекат траје дуже.

Посебну захвалност упућујемо свима који су подржали пројекат „Ми заједно можемо све“, а нарочито компанији Toyota Србија, која је препознала значај заједништва и међугенерацијске сарадње.

Хвала свим учесницима који су својим трудом, топлином и великим срцем учинили да сваки сусрет буде посебан. Хвала нашим најмлађима што су уносили радост и искреност, и хвала старијима што су са нама делили своје приче, искуство и љубав.

Иако се пројекат завршио, оно најважније се не завршава – успомене, пријатељства и осећај да једни другима значимо. Нека нам овај пројекат буде подсетник да заједно заиста можемо све.

Ауторка пројекта

Биљана Суботић

Фотографије са завршне свечаности можете погледати у галерији.


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *